Krajem četrdesetih godina, Bernard Silver, student Drexel Instituta za tehnologiju, slučajno je čuo pitanje u supermarketu, upućeno njegovom dekanu, da li je moguće napraviti rešenje da se kupljeni artikli na kasi očitavaju automatski.

Iako je dekan glatko odbio zahtev, tema je zagolicala Silverovu maštu. Interesovanje je podelio sa svojim kolegom Norman Joseph Woodlandom i zajedno su počeli istraživanje.

Inspiraciju su pronašli u Morzeovom kodu. Na plaži, u pesku, Woodland je prstima povukao tačke i crte, a iz njih, spustio tanke i debele linije naniže - u tom trenutku rodila se ideja za sistem koji prenosi podatke. Oktobra 1949. podneli su patent pod nazivom “Classifying Apparatus and Method”, koji je uključivao linearni i kružni („bull’s-eye“) dizajn. Iako su napravili čitač, tehnika nije bila dovoljno robusna za upotrebu, patent menja vlasnike, a do široke praktične primene je trebalo 25 godina.

Prelomna tačka nastupa početkom sedamdesetih, kada je IBM osnovao Supermarket Ad Hoc Committee sa zadatkom da razvije jedinstveni standard - Universal Product Code (UPC). Inženjer George Laurer vratio je originalnu verziju sa vertikalnim linijama i dodao kontrolnu cifru. Tako je nastao izgled barkoda kakav danas poznajemo.

Dana 26. juna 1974. u prodavnici Marsh Supermarket u Troy, Ohio, skeniran je prvi UPC bar-kod, na pakovanju Wrigley’s žvakaćih guma. Bio je to trenutak kada je maloprodaja ušla u novu eru.

Linearni kodovi se, naravno, već zamenjuju 2D rešenjima poput GS1 DataMatrix ili GS1 QR Code, koji mogu sadržati mnogo više informacija - od porekla do saveta za reciklažu. Razvijeni su i 3D kodovi sa dodatnom dimenzijom obezbeđujući podatke o upotrebljenim komponentama i druge jedinstvene brojeve.

Koji metod identifikacije vi koristite za arhivu, opremu, aparate, osnovna sredstva?

#LOGX #PravaMera #logistika #supplychain #caseStudy #leanThinking